...najslađe priče iz teen života...

Sve je počelo kada smo svi malo odrasli…kada smo postali teen…kada nam je sve glupo i kada nam je uvijek dosadno.
Zapravo smo se ondje počeli sastajati još kao mala djeca, kada smo igrali traže(to je jedna igra kada jedna grupa drugu traži po cijelom naselju a ovi drugi se moraju negdje sakrivati)…pa onda poslije igre se umorimo i ondje se uvijek odmorimo.
Ta nam je klupa smrt i život. Sve je vezano za nju, ondje smo se uvijek sastajali negdje oko 9 ili pola 10 sati navečer i zezali se i svašta drugo radili.
…Sjećam se da smo jednom igrali ono kada vrtiš bocu i na koje dvoje se boca okrene neko mora nekog poljubit u lice…normalno u lice zato što smo još bili mali a dan danas da to igramo ko zna gdje bi se morali poljubit J…i uvjek se okrenula na mene i na jednog preslatkog dečka koji je prije bio moj najbolji frend a sada je najuživljeniji tip kojeg sam ikada upoznala ili vidjela…i tako sam ja njega par puta poljubila i on mene također…da mi je vratiti te dane.
Jednog ljeta smo bili nabijali žabe u vis…i sad se kajem zbog toga jer šta da mene neko tak dođe uhvati za noge i nabije me nogom u vis i da odletim na krov trafostanice(to je ono gdje je struja)…
Kao što vidite mi smo se tada ljudo provodili…Baš sam neki dan pričala s jednom frendicom o tome da kad smo bili mali bilo nam je super, stalno smo se igrali, družili. zezali, a sada kada smo teen ne možemo ništa raditi…moramo se rano vraćati kući jer nam starci ne vjeruju, svima nam je dosadno i nemamo se čime zabavljati…stvarno želim opet biti malo djete jer ne mogu više ovako izdržati…
Bili smo mi par puta izašli van u centar i bilo mi je dosadno…kad smo prolazili pored starijih svi su nas gledali nekako čudno koda nas žele ubiti…jedni su se počeli svađati s nama…ne znam zašto ali znam da su nam sigurno svi u sebi govorili…vidite one balavice…šta će oni u centru…ma de voz…nismo obraćali pažnju ali sam se htjela okrenuti i pobjeći kući…no kasnije sam se ohrabrila i rekla…de ajde šta ćemo kod kuće ajde idemo na trg jer tamo ima puno ljudi koje poznajemo i tamo nam je već bilo bolje…
No sada nam je malo bolje…sada se svaki dan idemo vozati na biciklima ili rolama…
…i super nam je jer stalno imamo neke teme za razgovor pa se fino i našalimo i zabavimo…

…BIT ĆE JOŠ ISTINITIH DOGAĐAJA…
P.S. ova priča je istinit događaj i od sada će tako i biti...

Već idućega dana smo otišli u obilazak, razgledavali smo mnogo toga, ali sve zanimljivo, otišli smo u birc i razgovarali…malo se bolje upoznali, rekao mi je da je, tamo gdje je živio, imao jednu veliku ljubav, zvala se Nina i nije ju nikada i neće je nikada zaboraviti, ali mu se ovdje sviđa jedna druga i već ju je upoznao…ćak su imali jedan mali nesporazum kada se useljavao u novu kuću i odmah mi je rako da sam to ja…bilo mi je jako drago do čuti, ali sam istovremeno bila i u šoku, jer sa druge strane ima i onaj dečko iz kina, najpopularniji u školi, s kojim sam u vezi, ali nisam sigurna dal mu se uopće više sviđam, jer se oko njega stalno motaju kojekakve cure iz škole, a on im ne može odoljeti…rekla sam susjedu da se i on meni jako sviđa, ali da zasad nije moguće da budemo zajedno jer postoji netko drugi…
Jako si mi drag, ali zasad budimo samo frendovi.
Kada smo se navečer vratili kući nazvao me Kinoboy i pitao ogorčenim glasom tko je onajšto je sa mnom sjedio u bircu…ja sam mu rekla da je to samo frend, odnosno, susjed koji se tek doselio…Počeo me je vrijeđati, govorio je da sam jedna obična kučka i sve užasne stvari…U tijeku raspravljanja sam ga pitala jel me uopće više voli?
…
Odgovorio je tako što je spustio slušalicu, a idućeg dana smo prekinuli…
Bila sam u tuzi, plakala sam i nisam se mogla smiriti. Susjedboy je došao k meni i pokušavao me urazumiti…rekao je da nijedan dečko, ćak ni on ako je u pitanju, nije vrijedan plakanja, shvati da uvijek gubi on jer je upravo izgubio najljepše stvorenje na svijetu…i tu se sve počelo događat…pogledali smo se i odjednom sam ga poljubila…a sekundu poslije i on mene…
…To je pravi prijatelj…

Bio je lijep i sunčan dan, ptice su cvrkutale i lagani povjetarac se šuljao kroz lišće na granama drveća…sve je bilo tiho i mirno…kada odjednom:”TRŠŠŠ!!!!” na zemlju, sve se pomutilo, probudila sam se iz sna, potrčala iz kreveta do prozora i ugledah dva ili tri kamiona iz kojih ispadaju mnoštvo velikih kutija zapakiranih u nekakve plastične ili bilokakve vreće…Istrčala sam van i odmah raspitivala ljude koji su to dovozili vičući:” Što se to ovdje događa, zar ne može to malo tiše, ima ovdje ljudi koji bi spavali, poput mene???”…No nitko mi nije odgovarao. Bila sam puna mržnje, željela sam ih sve pobiti, kada odjednom iz jednog kamiona izađe on, jedan od najslađih koje sam ikada vidjela, cijela sam se rastopila…mislim da je to bila ljubav na 1. pogled, toliko sam se ukočila da nisam znala što da kažem više, a on mi priđe i kaže:” Jel ima kakvih problema?”…a ja na to odgovorim:” Ma nemaJJJ!”…i pitam ga što se događa, a on se predstavi i kaže:” Novi susjed sam ti ja, a ovo su moji mama, tata i sestra!!”…Drago mi je…odgovorih i lijepo se ispričam ako sam izazvala skandal, samo me odjednom probudila buka kamiona. Ma ništa…odgovore oni i usput me on, dečko mojih snova, pita hoću li mu pokazati malo grad, a ja mu odgovorim sa jakim naglaskom:” VRLO RADO!!!” JJJ
…I tako sam dobila novoga susjeda…

TO BE CONTINUED…

Toga dana, kada sam išla iz škole, zaustavio me nasred ulice, jedan slatki dečko…
Nisam znala što hoće, samo je reko moje ime i potrčao do mene…Pitala sam se:”Zašto me on sada treba, pa ja sam nitko i ništa za njega, nikada nismo pričali…pa zašto me baš sada zove? Možda želi instrukcije iz kemije…? Ništa, ma baš ništa mi nije bilo jasno…
Napokon je izucnuo riječi i to mucajući:”Žee-lliš llli sss-aamnnn-om uuu kiii-nnno?”
Bila sam sva izbezumljena, ništa mi od tada nije sve na broju, sva sam se ukočila…
Taj dečko je bio najslađi i najpopularniji dečko u školi, a ja, ja nitko i ništa…otkud baš on, da ga nije netko šakom u glavu pa da je izgubio pamet?...Rekla sam mu da ću ići u kino, i pitala ga hoće li ići još netko s nama…On je reko da neće…samo nas dvoje, bit’ će nam lijepo jer sam čuo da ima neki dobar film pa ćemo se ludo provest…hm…ludo...mislila sam u sebi…
Idućeg dana u kinu…
Dok smo mirno gledali film on se sve više približavao meni, kao da hoće nešto od mene…moram priznat da sam se i ja približavala njemu i dok smo se tako “gurali” on me odjednom poljubi…rekao je da mu se sviđam već neko vrijeme, ali da nije imao hrabrosti mi prići ili me pozvati van…
I tako sam doživjela prvi poljubac…romantičan i sladak…